О смислу пре почетка

Скоро сваки пројекат почиње исто: рокови су кратки, околности неповољне, буџет ограничен, а очекивања велика. У таквом амбијенту најчешће се креће од онога што може да се уради, уместо од онога што треба да се уради.

Ту настаје прва грешка.

Пројекат који нема јасно дефинисан смисао и коначан циљ неће спасити ни добра организација, ни квалитетна израда, ни велика енергија уложена у његову реализацију. Он ће, пре или касније, почети да се распада, јер не зна шта треба да постане.

Смисао није украс пројекта. Он је његов темељ. Коначни циљ није формалност. Он је мера сваке одлуке.

Тек када су та два питања јасно постављена – зашто ово радимо и шта на крају мора да остане – околности престају да буду препрека. Оне постају савезник.

Ограничења сама по себи нису проблем. Проблем је када се пројекат прилагођава ограничењима без идеје која га води. Тада свака околност диктира правац, а пројекат губи интегритет.

Идеја која је јасна уме да се прилагоди. Она не негира стварност, већ је користи. Мења форму, али не мења смисао. Прихвата услове, али не одустаје од циља.

Зато је најважнији део сваког рада онај који се не види: време уложено пре почетка. Ту се одлучује да ли ће пројекат бити само изведен — или ће имати трајање.